Колекције

Рукописне књиге
У збирци рукописа налази се 671 књига различите провенијенције, а најбројнији, најстарији и највреднији су ћирилски рукописи, којих је 487, из времена од 13. до 19. века. Најстарија књига је Матичин апостол, исписан на пергаменту у 13. веку. Опис ћирилских рукописних књига тече тематским редоследом у серији Ћирилске рукописне књиге БМС.

Српске књиге 15–17. века
Највећа таква збирка на свету по броју издања и примерака. Најстарија књига је Октоих првогласник Ђурђа Црнојевића (Цетиње, 1494), прва српска и јужнословенска инкунабула, а најмлађа је Псалтир с последовањем Бартоломеа Ђинамија (Венеција, 1638). Највише издања отиснуто је у Венецији у штампаријама Божидара и Вићенца Вуковића. Описи књига објављени су у каталогу Ћирилицом штампане књиге БМС (књ. 1 у едицији Каталог старих и ретких књига БМС).

Српске књиге 18. века
Збирка српских штампаних књига 18. века највећа је таква збирка на свету. Најстарија књига је Буквар Теофана Прокоповича (Римник, 1726). По значају посебно се истичу бакрорезна Стематографија Христофора Џефаровића (Беч, 1741), дела Захарије Орфелина, Јована Рајића, Доситеја Обрадовића и других српских писаца. Каталог збирке објављен је у серији Каталог старих и ретких књига БМС (књ. 2).

Српске књиге од 1801. до 1867. године
Збирка старих српских књига 19. века обухвата издања од 1801. до 1867. године. По броју издања и примерака ово је највећа збирка такве врсте. У њој доминирају дела Вука Стефановића Караџића, а налазе се и дела Петра II Петровића Његоша, Ђуре Даничића, Лукијана Мушицког, Бранка Радичевића и других српских писаца и стваралаца. Каталог збирке у три тома објављен је у серији Каталог старих и ретких књига БМС (књ. 3–5).

Стране књиге 15–17. века
Збирка обухвата инкунабуле и књиге 16–17. в. на страним језицима, међу којима су и тзв. елзевире и алдине.

Стране књиге 18-19. века
Збирка обухвата старе и ретке књиге 18. и 19. века на страним језицима.

Објављенија
Збирка Објављенија Библиотеке Матице српске : 1791–1866 приказује све прве примераке објављенија из истоименог каталога Одељења старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске. Настала крајем 18. века, објављенија су штампана као својеврсни огласи којима су се писци или издавачи књига и уредници часописа обраћали читалачкој публици. Збирка пружа низ информација о издавачкој делатности, читалачкој публици и политичкој и културној атмосфери у Србији у 19. веку.

Огласи
Збирка Огласи Библиотеке Матице српске : 1803–1867, према којој је настао истоимени каталог, јавности даје на увид све прве примерке огласа сачуване у Одељењу старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске. Настанак огласа, носиоца важних информација, омогућила је појава штампе, њен развој и бурна дешавања која су обележила 19. век, битно су утицали на разноврсност форме, назива и богатство садржаја огласа. Данас су због своје документационе вредности огласи незаобилазан извор у изучавању прошлости.

Ситна штампана грађа до 1867.
У збирци се налазе огласи, објављенија и остала ситна штампана грађа која је описана у едицији Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске, књиге VI до VIII.
Збирка Огласи Библиотеке Матице српске : 1803–1867, према којој је настао истоимени каталог, јавности даје на увид све прве примерке огласа сачуване у Одељењу старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске. Настанак огласа, носиоца важних информација, омогућила је појава штампе, њен развој и бурна дешавања која су обележила 19. век, битно су утицали на разноврсност форме, назива и богатство садржаја огласа. Данас су због своје документационе вредности огласи незаобилазан извор у изучавању прошлости.
Збирка Објављенија Библиотеке Матице српске : 1791–1866 приказује све прве примераке објављенија из истоименог каталога Одељења старе и ретке књиге и легата Библиотеке Матице српске. Настала крајем 18. века, објављенија су штампана као својеврсни огласи којима су се писци или издавачи књига и уредници часописа обраћали читалачкој публици. Збирка пружа низ информација о издавачкој делатности, читалачкој публици и политичкој и културној атмосфери у Србији у 19. веку.

Разгледнице
У дигиталној збирци Библиотеке Матице српске налазе се разгледнице на којима је представљен Нови Сад од 19. века до почетка Другог светског рата.

Плакати
У ликовно-графичком фонду Библиотеке Матице српске обрађено је више од 10.000 плаката. У Дигитална БМС издвојени су примерци производа графичког дизајна које информишу о друштвеним, економским и културним збивањима у српском друштву од двадесетих година XX века до наших дана. Виђени очима графичких дизајнера, филмски и плакати о социјалним приликама приказују богатство културног амбијента Србије током 20. века.

Документациони материјал
Документациони материјал у дигиталној збирци Библиотеке Матице српске приказује различите садржаје као што су: статути, проспекти, правилници, рекламни огласи, посланице, календари. Дигитализовани материјал је из друге половине 19. века и прве половине 20. века.

Ликовни радови
Дигитална збирка Библиотеке Матице српске презентује ликовне радове (цртеже и графике) са приказима насељењених места и градова некадашње Војне границе са краја 18. и првих деценија 19. века. Различитим графичким техникама страни литографи и графичари приказали су путовања Дунавом и литографисали градове кроз које ова река протиче. Један део колекције ликовних радова Дигиталне збирке Библиотеке Матице српске презентује уметност српских мајстора графичког дизајна минулих епоха али и савремених уметничких опредељења.

Фотографије
Дигитална збирка фотографија и литографија Библиотеке Матице српске приказује знамените личности Србије 19. века, припаднике династија Карађорђевић и Обреновић и личности коју су чинили друштвену и културну сцену наше државе током 19. и 20. века. Фотографијама војног свештеника Риста Шуковића документована је борба за слободу српског народа током Првог светског рата. Збирка фотографија Дигиталне Библиотеке Матице српске обогаћена је колекцијама добитника Нобелове награде за књижевност.

Музикалије
Представљањем дигиталне грађе, Збирка музикалија Библиотеке Матице српске приказује највреднији део свог фонда, као што су рукописне и штампане музикалије из 19. века.

Атласи
У Збирци атласа Дигиталне Библиотеке Матице српске налазе се примерци који документују умеће српских и страних твораца ових картографских извора. Приказани су атласи Краљевине Србије (1882-1918) и српских земаља, као и одабрани страни атласи који су изузетан извор сазнања о балканским земљама.

Географске карте
Временски распон старих и географских карата из 19. и 20. века постављених на дигиталну базу Библиотеке Матице српске обухвата мапе Балкана и панонске низије од краја 18. века до почетка Другог светског рата. Издвајају се географска карта Балканског полуострва Јована Цвијића из 1913. године, картографски извори са приказима места некадашње Карловачке митрополије (Карловци, Тител, 1699) и планови српских градова и насељених места (Ваљево, 1929).

Планови града
Библиотека Матице српске је из свог фонда издвојила и дигитализовала планове градова на којима је у прошлости и данас живео и живи српски народ. На плановима градова из Дигиталне БМС види се историјски развој градских подручја и урбаних микроцелина са граница некадашње Аустроугарске царевине. Наставак дигитализације Картографско-географске збирке омогућиће да у Дигиталној БМС буду доступни и планови градова који су се, током историјског трајања српског народа, налазили у Краљевини Србији.

Издања БМС
Библиотека Матице српске има развијену издавачку делатност, која датира још од 1899, када је објављен њен први каталог Списак књига и рукописа у Библиотеци Матице. У две године, 1950. и 1955, појавио се каталог српских књига штампаних до 1880. године. Публикована је Грађа за историју Библиотеке Матице српске, период 1830–1944, четири књиге, односно шест томова (1964–1969), а објављена је и монографија Библиотека Матице српске (1964). Покренуте су три серије каталога, које и данас теку:
1) Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске (прва књига објављена је 1988. године)
2) Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске (почев од 1994)
3) Каталог легата Библиотеке Матице српске (од 1995).
Периодична издања БМС, Библиографија књига у Војводини, Годишњак Библиотеке Матице српске и Вести налазе се у колекцији Часописи.

Књиге после 1867. године
Колекција садржи дигитализоване књиге штампане после 1867. године.
Дигитална Библиотека Матице српске
Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније