Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збиркиприредила изложбу поводом 150година од рођења академика Павла Поповића, историчара књижевности. Електронски каталог изложбе садржи попис дела и литературе са сигнатурама. 

Павле Поповић (Београд, 16. април 1868 — Београд, 4. јун 1939) био је српски историчар књижевности, професор и академик. Поповић је био ректор Универзитета у Београду. Његов избор за професора српске књижевности на Великој школи (1904), односно на Београдском универзитету (од 1905), значајан је датум у историји српске књижевности. Поповићу се следеће године (1905) на истој катедри и на истом предмету придружио још један професор, Јован Скерлић. Њих двојица ће заједно, све до Скерлићеве смрти (1914), предавати историју српске књижевности. За време Првог светског рата Павле Поповић се ангажовао и политички. У Лондону је уређивао билтен Press Ecstracts (1916—1917) и био је члан Југословенског одбора. У Енглеској је написао и књигу Југословенска књижевност чије се прво издање појавило у Кембриџу 1918. Као један од твораца нове државе, том књигом је очигледно желео да покаже, између осталог, да њен троимени народ (Срби, Хрвати, Словенци) има и једну заједничку књижевност. Став који је изражавао, притом, није био његов лични.