Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збиркиприредила изложбу поводом 500 година Служабника горажданског 1519. (1520?) и Служабника Божидара Вуковића 1520. (1529?), 480 година Октиха петогласника грачанског 1539. и Молитвеника Божидара Вуковића 1539, 450 година Псалтира Јеролима Загуровића 1569. и 370 година Триода цветног Јована Светогорца 1649. Електронски каталог изложбе садржи попис дела и литературе са сигнатурама. 

Србуље су богослужбене књиге штампане српском редакцијом црквенословенског језика, а прва међу њима, Цетињски октоих, изашла је 1494. у штампарији Ђурђа Црнојевића. Након престанка рада цетињске штампарије, штампање се наставило у Венецији и у Горажду: Горажданска штампарија, прва на подручју данашње Босне и Херцеговине, започела је по налогу Божидара Горажданина Служабником 1519, а готово истовремено, 1519/1520, у Венецији је своју штампарију основао Божидар Вуковић Подгоричанин. Вуковић је штампање наставио и 1536–1540, у раздобљу у коме се појављује његов Молитвеник (Требник) из око 1539, док је исте године при манастиру Грачаници отворена штампарија у којој је штампан Октоих петогласник. Међу последњим штампарима србуља био је Јеролим Загуровић, припадник племићке породице из Котора, који је 1569. у Венецији основао штампарију и одштампао Псалтир, а 1570. молитвеник, док се српскословенска књига и у XVII веку појављује у издањима попут Триода цветног Јована Светогорца из 1649. Изложбом обележавамо пет векова (1520), четири стотине осамдесет година (1539), четири стотине педесет година (1569) и триста седамдесет година (1649) од појаве ових издања, а Библиотека Матице српске чува највећу збирку србуља, са 143 примерка.