Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збиркиприредила изложбу поводом 325 година од рођења Волтера. Електронски каталог изложбе садржи попис дела и литературе са сигнатурама. 

Волтер (право име Франсоа-Мари Аруе; Париз, 21. новембар 1694 — Париз, 30. мај 1778) био је француски песник, драматург, историчар и филозоф, најистакнутија личност европског просветитељства. Школовао се код језуита у париском колежу Луј ле Гран, а песнички и позоришни углед стекао је још као млад, трагедијом у стиховима Едип (1718). Најзначајније песничко дело тог раздобља је еп Анријада (1728), посвећен краљу Анрију IV, у коме се залаже за верску трпељивост, док је у бурлескном епу Девица показао оштрину и духовитост свог сатиричног духа. Због сукоба са моћницима затваран је у Бастиљи и провео је две године у изгнанству у Енглеској, а потом је многа деценија живео на раскршћу двора и изгнанства, да би се настанио у Фернеју. Песма о лисабонској катастрофи (1756), настала после великог земљотреса, преиспитује веру у оптимизам и промисао и најављује његову филозофску причу Кандид. Његова поетика почива на јасноћи, духовитости и вери у разум, а оставио је дело које је обележило не само француску него и европску књижевност XVIII века.