Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу поводом 150 година од рођења Андре Жида. Електронски каталог изложбе садржи попис изабраних дела и литературе са сигнатурама. 

Андре Жид (Париз, 22. новембар 1869 — Париз, 19. фебруар 1951) био је француски писац, есејиста и критичар, један од најутицајнијих европских књижевника прве половине XX века. Потекао је из грађанске протестантске породице, а отац, професор права, умро му је 1880. Школовао се у париској Алзашкој школи (École Alsacienne), 1889. је положио матуру и одлучио да се посвети писању, музици и путовањима. Оженио се 1895. рођаком Мадлен Рондо, а 1896. изабран је за градоначелника места Ла Рок. Књижевно се јавио под утицајем симболизма делом Les Cahiers d’André Walter (1891), а затим је објавио Les Nourritures terrestres (1897), L’Immoraliste (1902), Тесна врата (1909), Les Caves du Vatican (1914) и Пасторалну симфонију (1919). Роман Фалсификатори новца (1925) сматрао је једином правом романом у свом опусу. Био је један од оснивача часописа La Nouvelle Revue Française (1908). Путовање кроз Француску екваторијалну Африку (1926–1927) завршио је критиком режима великих концесија, а после посете Совјетском Савезу 1936. објавио је Повратак из СССР-а, у коме је изразио разочарање совјетским системом, па је раскинуо са комунистима којима је дотад био близак. Нобелову награду за књижевност добио је 1947.