Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки, приредила изложбу поводом 800 година од настанка Номоканона Светог Саве. Електронска изложба садржи опис Номоканона и литературу са сигнатурама.

Номоканон Светог Саве, познат и као Законоправило или Крмчија, зборник је црквених и световних прописа који је Свети Сава, први архиепископ аутокефалне Српске цркве, саставио након стицања њене самосталности 1219. Настао је око 1220, а усвојен је 1221. на сабору у манастиру Жича. Приликом израде Сава се углавном ослањао на ромејске црквене и правне прописе, али им је дао сопствени печат, тумачећи их и прилагођавајући карактеру и потребама сопственог народа, па зборник, уз црквена правила, обухвата и норме световног права. Постао је основа за уређење Српске цркве и државе, а прихватиле су га и друге словенске цркве, Бугарска 1262, а Руска црква на Владимирском сабору 1274, под називом Кормчаја књига. Оригинал Законоправила није сачуван, али постоји једанаест преписа српске редакције: Иловички, Рашки, Дечански, Пчињски, Сарајевски, Београдски, Хиландарски, Савински, Пећки, Милешевски и Морачки. Најстарији је Иловички препис из 1262, исписан на пергаменту, са 400 листова, назван по месту Иловица код Тивта, где се налази манастир Светих арханђела, а данас се чува у Архиву Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу (ХАЗУ III С 9). На Савином Законоправилу заснивао се и Душанов законик из 1349.