Место: Нови Сад
Држава: Србија
Година: 2020
Издавач: Библиотека Матице српске
Предметне одреднице: изложбе
330 година од Велике сеобе Срба
Језик: српски
Колекције: Електронске изложбе Библиотеке Матице српске
Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу поводом 330 година од Велике сеобе Срба. Електронска изложба садржи опис оригиналиних издања и литературу са сигнатурама. Велика сеоба Срба из јесени 1690. догодила се у току Великог бечког рата (1683–1699), када су Срби, предвођени пећким патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, који је 1689. везао своју судбину за Хабзбуршку монархију, пред одмаздом османске војске напустили своја подручја и повукли се на север. После аустријског пораза на Качанику 1. јануара 1690. и општег повлачења, избеглице су се током 1690. окупљале у Београду, а када су Османлије 6. октобра 1690. заузеле град, прешле су Саву и Дунав, док се патријарх склонио у Сентандреју. Привилегијум цара Леополда I из 21. августа 1690. обезбедио је Србима црквену самоуправу, укључујући избор архиепископа на сабору клира и народа. Колико их је било, остало је предмет спорова: патријарх је говорио о више од тридесет хиљада душа, у хроникама се помиње 37.000 породица, док је Иларион Руварац, на основу архивских извора, процењивао њихов број на 70.000–80.000. Населили су се у Срему, Бачкој, Барањи и Славонији, као и у Будиму и другим градовима јужне Угарске. Седиште српске цркве у Монархији 1713. је премештено у Сремске Карловце, под архиепископом Викентијем Поповићем Хаџилавићем, где је деловала Карловачка архиепископија и митрополија, а нови талас сеобе уследио је 1737–1739, под патријархом Арсенијем IV Јовановићем. |
Дигитална Библиотека Матице српске
Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније

