logo
logoДигитална БМС
Ћир
  • Ћир
  • Lat
  • Eng
  • Почетна страна
  • Публикације
    • Све публикације
    • Рукописне књиге
    • Српске књиге 15–17. века
    • Српске књиге 18. века
    • Српске књиге од 1801. до 1867. године
    • Стране књиге 15–17. века
    • Стране књиге 18-19. века
    • Објављенија
    • Огласи
    • Ситна штампана грађа до 1867.
    • Календари и месецослови
    • Часописи
    • Летопис и Зборници МС
    • Новине
    • Електронске изложбе Библиотеке Матице српске
    • Разгледнице
    • Плакати
    • Документациони материјал
    • Ликовни радови
    • Фотографије
    • Музикалије
    • Атласи
    • Географске карте
    • Планови града
    • Издања БМС
    • Књиге после 1867. године
  • Колекције
  • Напредна претрага
  • О Дигиталној БМС
  • За чланове
    • Упутство за нове чланове
    • Правила приватности
    • Пријава
    • Креирајте налог
    • Заборавили сте шифру

Електронски каталог изложбе 295 - 330 година од Велике сеобе Срба

  •   Прелистајте

Место: Нови Сад

Држава: Србија

Година: 2020

Издавач: Библиотека Матице српске

Предметне одреднице: изложбе
330 година од Велике сеобе Срба

Језик: српски

Колекције: Електронске изложбе Библиотеке Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу поводом 330 година од Велике сеобе Срба. Електронска изложба садржи опис оригиналиних издања и литературу са сигнатурама.

Велика сеоба Срба из јесени 1690. догодила се у току Великог бечког рата (1683–1699), када су Срби, предвођени пећким патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, који је 1689. везао своју судбину за Хабзбуршку монархију, пред одмаздом османске војске напустили своја подручја и повукли се на север. После аустријског пораза на Качанику 1. јануара 1690. и општег повлачења, избеглице су се током 1690. окупљале у Београду, а када су Османлије 6. октобра 1690. заузеле град, прешле су Саву и Дунав, док се патријарх склонио у Сентандреју. Привилегијум цара Леополда I из 21. августа 1690. обезбедио је Србима црквену самоуправу, укључујући избор архиепископа на сабору клира и народа. Колико их је било, остало је предмет спорова: патријарх је говорио о више од тридесет хиљада душа, у хроникама се помиње 37.000 породица, док је Иларион Руварац, на основу архивских извора, процењивао њихов број на 70.000–80.000. Населили су се у Срему, Бачкој, Барањи и Славонији, као и у Будиму и другим градовима јужне Угарске. Седиште српске цркве у Монархији 1713. је премештено у Сремске Карловце, под архиепископом Викентијем Поповићем Хаџилавићем, где је деловала Карловачка архиепископија и митрополија, а нови талас сеобе уследио је 1737–1739, под патријархом Арсенијем IV Јовановићем.

 

Дигитална Библиотека Матице српске

Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније

Библиотека Матице српске - Сва права задржана.© 2026