logo
logoДигитална БМС
Ћир
  • Ћир
  • Lat
  • Eng
  • Почетна страна
  • Публикације
    • Све публикације
    • Рукописне књиге
    • Српске књиге 15–17. века
    • Српске књиге 18. века
    • Српске књиге од 1801. до 1867. године
    • Стране књиге 15–17. века
    • Стране књиге 18-19. века
    • Објављенија
    • Огласи
    • Ситна штампана грађа до 1867.
    • Календари и месецослови
    • Часописи
    • Летопис и Зборници МС
    • Новине
    • Електронске изложбе Библиотеке Матице српске
    • Разгледнице
    • Плакати
    • Документациони материјал
    • Ликовни радови
    • Фотографије
    • Музикалије
    • Атласи
    • Географске карте
    • Планови града
    • Издања БМС
    • Књиге после 1867. године
  • Колекције
  • Напредна претрага
  • О Дигиталној БМС
  • За чланове
    • Упутство за нове чланове
    • Правила приватности
    • Пријава
    • Креирајте налог
    • Заборавили сте шифру

Електронски каталог изложбе 296 - Лудвиг ван Бетовен

  •   Прелистајте

Место: Нови Сад

Држава: Србија

Година: 2020

Издавач: Библиотека Матице српске

Предметне одреднице: изложбе
Лудвиг ван Бетовен

Језик: српски

Колекције: Електронске изложбе Библиотеке Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу поводом 250 година од рођења немачког композитора Лудвига ван Бетовена. Електронски каталог изложбе садржи попис изабраних Бетовенових дела и литературе о њему са сигнатурама. 

Лудвиг ван Бетовен (Бон, крштен 17. децембра 1770 — Беч, 26. март 1827) био је немачки композитор и пијаниста, водећа личност музике у прелазу из класицизма у романтизам. Тачан датум његовог рођења није познат, а породица је славила 16. децембар. Син је дворског тенора Јохана ван Бетовена, а први значајан учитељ био му је дворски оргуљаш Кристијан Готлоб Нефе. Према предању, 1787. први пут је боравио у Бечу, где је свирао Моцарту, а 1792. настанио се у том граду, где је остао до краја живота и учио код Јозефа Хајдна, Јохана Георга Албрехтсбергера и Антонија Салијерија. Као слободан уметник живео је од стипендија аристократа, концерата, часова и продаје својих дела. Прве знаке губитка слуха осетио је крајем 1790-их, 1802. је написао Хајлигенштатски тестамент, а до 1818. био је потпуно глув, што га није спречило да створи многа од својих најзначајнијих дела. Међу њима су симфоније, од Прве (1800) и Ероике (1803), преко Пете и Шесте, изведених у децембру 1808, до Девете (1824), у којој је вокалну и инструменталну музику спојио на начин какав дотад није био покушан, на основу Шилерове Оде радости, затим његова једина опера Фиделио (1805, прерађена 1814), клавирске сонате, концерти, гудачки квартети и Миса солемнис. Умро је у Бечу 1827, а на његовој сахрани окупило се, према процени, око десет хиљада људи.

 

Дигитална Библиотека Матице српске

Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније

Библиотека Матице српске - Сва права задржана.© 2026