logo
logoДигитална БМС
Ћир
  • Ћир
  • Lat
  • Eng
  • Почетна страна
  • Публикације
    • Све публикације
    • Рукописне књиге
    • Српске књиге 15–17. века
    • Српске књиге 18. века
    • Српске књиге од 1801. до 1867. године
    • Стране књиге 15–17. века
    • Стране књиге 18-19. века
    • Објављенија
    • Огласи
    • Ситна штампана грађа до 1867.
    • Календари и месецослови
    • Часописи
    • Летопис и Зборници МС
    • Новине
    • Електронске изложбе Библиотеке Матице српске
    • Разгледнице
    • Плакати
    • Документациони материјал
    • Ликовни радови
    • Фотографије
    • Музикалије
    • Атласи
    • Географске карте
    • Планови града
    • Издања БМС
    • Књиге после 1867. године
  • Колекције
  • Напредна претрага
  • О Дигиталној БМС
  • За чланове
    • Упутство за нове чланове
    • Правила приватности
    • Пријава
    • Креирајте налог
    • Заборавили сте шифру

Електронски каталог изложбе 299 - Милан Савић

  •   Прелистајте

Место: Нови Сад

Држава: Србија

Година: 2020

Издавач: Библиотека Матице српске

Предметне одреднице: изложбе
Милан Савић

Језик: српски

Колекције: Електронске изложбе Библиотеке Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки и Рукописног одељења Матице српске приредила изложбу поводом 175 година од рођења Милана Савића. Електронски каталог изложбе садржи попис изабраних дела и литературе о њему, са сигнатурама. 

Милан Савић (Нова Кањижа, 1845 – Београд, 1930), лекар, књижевник, књижевни критичар, историчар и преводилац, био је једна од кључних личности у раду Матице српске крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Медицину је завршио у Бечу, а потом је студирао филозофију у Лајпцигу, где је 1876. докторирао. У Матицу је ступио 1867, од 1877. био је њен потсекретар, а од 1895. секретар, док је уређивао и Летопис Матице српске (1896–1911/1912), у ком су, под његовим уредништвом, уз књижевне прилоге излазили и научни радови из историје и филозофије. Писао је приче, поезију и драме, али му најтрајније место у српској књижевности обезбеђују критике и портрети савременика, међу њима Светозара Милетића и Лазе Костића, о коме је објавио књигу Лаза Костић (1929). Аутор је дела Историја Бугарског народа (1878), Разни путеви (1885), У Фрушкој гори (1890) и Из српске књижевности: слике и расправе (1898), а у српски стих превео је Гетеовог Фауста. Био је отац филозофкиње и антиковисткиње Анице Савић Ребац.

 

Дигитална Библиотека Матице српске

Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније

Библиотека Матице српске - Сва права задржана.© 2026