logo
logoДигитална БМС
Ћир
  • Ћир
  • Lat
  • Eng
  • Почетна страна
  • Публикације
    • Све публикације
    • Рукописне књиге
    • Српске књиге 15–17. века
    • Српске књиге 18. века
    • Српске књиге од 1801. до 1867. године
    • Стране књиге 15–17. века
    • Стране књиге 18-19. века
    • Објављенија
    • Огласи
    • Ситна штампана грађа до 1867.
    • Календари и месецослови
    • Часописи
    • Летопис и Зборници МС
    • Новине
    • Електронске изложбе Библиотеке Матице српске
    • Разгледнице
    • Плакати
    • Документациони материјал
    • Ликовни радови
    • Фотографије
    • Музикалије
    • Атласи
    • Географске карте
    • Планови града
    • Издања БМС
    • Књиге после 1867. године
  • Колекције
  • Напредна претрага
  • О Дигиталној БМС
  • За чланове
    • Упутство за нове чланове
    • Правила приватности
    • Пријава
    • Креирајте налог
    • Заборавили сте шифру

Електронски каталог изложбе 300 - Георг Вилхелм Фридрих Хегел

  •   Прелистајте

Место: Нови Сад

Држава: Србија

Година: 2020

Издавач: Библиотека Матице српске

Језик: српски

Колекције: Електронске изложбе Библиотеке Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки приредила изложбу поводом 250 година од рођења Георга Вилхелма Фридриха Хегела. Електронски каталог изложбе садржи попис изабраних дела и литературе са сигнатурама. 

Георг Вилхелм Фридрих Хегел (Штутгарт, 27. август 1770 – Берлин, 14. новембар 1831), немачки филозоф и најзначајнији представник немачког идеализма, образовао се на протестантском семинару у Тибингену, где је студирао заједно са Фридрихом Хелдерлином и Фридрихом Шелингом. Предавао је у Јени, затим био директор гимназије у Нирнбергу, а потом професор у Хајделбергу, да би од 1818. до смрти заузимао катедру филозофије на Берлинском универзитету. У Феноменологији духа (1807) изложио је пут свести ка апсолутном знању и поставио темеље сопственог система, који је потом разрадио у Науци логике (1812–1816) и Енциклопедији филозофских наука (прво издање 1817), а у Основним цртама филозофије права (1821) обрадио је питања морала, друштва и државе. Његова предавања о филозофији историје, религије, естетике и историји филозофије, објављена после смрти на основу студентских белешки, показују колико је дубоко утицао на потоњу мисао. Хегелова дијалектика, схватање историје као напредовања слободе и појам духа обележили су модерну филозофију, и његови следбеници и критичари, међу њима Маркс и Кјеркегор, настављају да се упоређују и надовезују на њега.

 

Дигитална Библиотека Матице српске

Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније

Библиотека Матице српске - Сва права задржана.© 2026