logo
logoДигитална БМС
Ћир
  • Ћир
  • Lat
  • Eng
  • Почетна страна
  • Публикације
    • Све публикације
    • Рукописне књиге
    • Српске књиге 15–17. века
    • Српске књиге 18. века
    • Српске књиге од 1801. до 1867. године
    • Стране књиге 15–17. века
    • Стране књиге 18-19. века
    • Објављенија
    • Огласи
    • Ситна штампана грађа до 1867.
    • Календари и месецослови
    • Часописи
    • Летопис и Зборници МС
    • Новине
    • Електронске изложбе Библиотеке Матице српске
    • Разгледнице
    • Плакати
    • Документациони материјал
    • Ликовни радови
    • Фотографије
    • Музикалије
    • Атласи
    • Географске карте
    • Планови града
    • Издања БМС
    • Књиге после 1867. године
  • Колекције
  • Напредна претрага
  • О Дигиталној БМС
  • За чланове
    • Упутство за нове чланове
    • Правила приватности
    • Пријава
    • Креирајте налог
    • Заборавили сте шифру

Електронски каталог изложбе 302 - Павел Јозеф Шафарик

  •   Прелистајте

Место: Нови Сад

Држава: Србија

Година: 2020

Издавач: Библиотека Матице српске

Предметне одреднице: изложбе
Павел Јозеф Шафарик

Језик: српски

Колекције: Електронске изложбе Библиотеке Матице српске

Библиотека Матице српске је на основу грађе из својих збирки и Рукописног одељења Матице српске приредила изложбу поводом 225 година од рођења Павела Јозефа Шафарика. Електронски каталог изложбе садржи попис изабраних дела, фотографија, писама, рукописа Павела Јозефа Шафарика и литературе о њему са сигнатурама. 

Павел Јозеф Шафарик (Кобелярово, 13. мај 1795 – Праг, 26. јун 1861), словачки књижевник, филолог, историчар и етнограф, сматра се једним од твораца научне славистике, а његов живот и рад дубоко су везани за српску културу. Образовао се у Рожњави, Добшини и Кежмароку, а затим је студирао на Универзитету у Јени (1815–1817). У Новом Саду радио је од 1818. до 1833. као директор и професор Српске православне велике гимназије, где је предавао бројне предмете и годинама проучавао српску књижевност и старине, сабирао старе рукописе и књиге. У том раздобљу објавио је Историју словенског језика и књижевности по свим наречјима (1826) и Српска зрна за читање (1833). После преласка у Праг написао је своја најважнија дела, Словенске старине (1837) и Словенски народопис (1842), а српској књижевној прошлости посветио је и Историју јужнословенске књижевности, која је изашла након његове смрти (1864–1865). За дописног члана Друштва српске словесности изабран је 11. јуна 1842. Његова Историја српске књижевности, настала у Новом Саду, објављена је тек 2005. године у издању Матице српске, чиме је овај научник стекао трајно место у српској историографији.

 

Дигитална Библиотека Матице српске

Дигитална Библиотека Матице српске је резултат реализације дугорочног Пројекта дигитализације збирки БМС чији је циљ да се највредније публикације на још један начин заштите и истовремено учине доступним корисницима у дигиталном формату - Детаљније

Библиотека Матице српске - Сва права задржана.© 2026